Алекса Вилић, ученик 4-2 разреда Карловачке гимназије, ушао је у финале 28. Поетског конкурса “Десанка Максимовић” у организацији Ваљевске гимназије и Српске књижевне задруге. Ове године пристигла је 41 песничка збирка. Жири у саставу: Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ (председник), академик Матија Бећковић, песник (члан) и др Вера Ваш, професор Ваљевске гимназије (члан), донео је једногласну одлуку о финалистима. Алексин ментор је Маја Стокин, професорка књижевности.
УЧЕЋИ МОЈУ МАЈКУ КАКО ДА ПРЕБОЛИ
два тамна полумесеца под очима
су оно што ових дана краси твоје преплануло лице
осећам грижу савести што нисам застао да те питам како си
да ли те жуљеви на рукама боле
од разних послова које си због мене радила
или си можда опет провела ноћ лутајући кроз кућу
мрмљајући себи у браду божију молитву
да не би пробудила уснуле
навече ме је дочекала вечера на тањиру
облак дима се надвијао над њом
пре пет минута си је ставила на тањир, увек си била тачна
седиш поред мене са ножем и свежом јабуком у рукама
убраном из нашег воћњака иза куће у раним сатима свитања
тишину собе је испунила бука есцајга како гребе
по порцеласком тањиру са ободом од злата
и казаљке сата који никада не престају да се окрећу
изашла си из куће да удахнеш живота у себе
гледам те тако на веранди како седиш
гледаш у даљину, одсутна си
дуваш у свој чај да би се охладио, млак чај ти је одувек био омиљен
јабуку и цимет пијеш чак и када није зима
сваким покретом усана када се насмејеш
и јамице прекрију твој намучени осмех
осетим топлину како ми греје срце
никада ми ниси испричала како си ме донела на овај свет
да ли је болело?
да ли је престало када си ме угледала умрљаног твојом крви?
и видела себе и своју мајку у мени и све остале пре нашег времена
чула како плачем док осећам да си ми близу
на корак од тебе који још увек не можемо да направимо
а ја и даље не знам ко си
пријају ми твоје црте лица и глас којим ми певаш успаванке
док имамо посебан тренутак само за нас који желим вечно да траје
приметила си да зурим; позвала си ме руком са ти се придружим
дошао сам, сео поред тебе
и тако смо заједнo загрљени гледали златни сат који пада са небеса
