Пратећи програм изложбе Карловачка гимназија као чувар културне баштине, под називом „Кад се сетим Карловачке…”, одвијао се сваке среде током овог лета, у Музеју Војводине, у Новом Саду, од 30. јуна па све до затварања изложбе, 25. августа 2021.
Ауторке изложбе, кустоскиње мр Лидија Мустеданагић и Чарна Милинковић, угостиле су чувене ђаке Карловачке гимназије и личности чији је рад везан за проучавање њене историје или ризнице. У разговорима с њима у атријуму, холу и изложбеном простору Музеја Војводине, осим евоцирања незаборавних дана ђаковања, који су у великој мери одредили њихов даљи животни пут, бивши ђаци су представљени у светлу свог доприноса култури, уметности и науци: Горан Шушљик, глумац и продуцент; Вида Огњеновић, списатељица, редитељка и амбасадорка; Ксенија Балабан Јовановић, новинарка и ТВ водитељка; проф. др Горана Раичевић, редовна професорка на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, и Ото Хорват, књижевник и преводилац. Заједничко свим саговорницама/има било је истицање чињенице да је Карловачка гимназија пресудно утицала на њихово професионално опредељивање и поглед на свет, захваљујући пре свега слободи духа која се неговала и развијала у овој школи генерацијама, а што ју је разликовало од обичне образовне установе формалног типа.
Горан Шушљик сматра да га је Карловачка битно одредила као човека, глумца, продуцента… Он је поред низа анегдота из гимназијског доба, посебан акценат ставио на важну улогу Гимназије у формирању интелектуалаца, који читав живот носе њен печат.
Како ју је љубав према језику и књижевности определила за Карловачку гимназију а затим и за студије енглеског језика и књижевности, говорила је Ксенија Балабан Јовановић, наглашавајући да је време проведено у школи у Сремским Карловцима најбољи део живота сваког карловачког ђака.
„Kao ђак-библиотекар дане и ноћи проводила сам у гимназијској библиотеци. Чувена професорка књижевности Теодора Петровић била је моја менторка. Од ње сам научила да све што се брзо схвати и научи, брзо се и заборави јер не пушта корен”, рекла је, између осталог Вида Огњеновић, импресионирајући публику блиставом меморијом, сећањем на ђачке догађаје, тренутке и детаље, а нарочито пажљивим навођењем бројних имена људи који су обележили историју Карловачке гимназије, остављајући својим делом траг у културној баштини и дајући немерљив допринос заједници у свим временима постојања наше школе.
Ауторка капиталне студије Агон и меланхолија, Горана Раичевић, одржала је предавање о животу и делу Милоша Црњанског с посебним освртом на поетику стражиловства, потраге за животном радошћу, карактеристичне и за поезију Бранка Радичевића, а кроз меланхолични суматраизам песничког завичаја.
Попут времеплова био је разговор са Отом Хорватом, који је причао о својим гимназијским данима као о срећним и слободним временима, а о Карловачкој као месту на коме су се остваривали млади људи са сопственим изразом и потребом и могућношћу да исказују своја уверења, што је погодовало једном либералном схватању педагогије и наставног духа. Ото Хорват је представио свој нови роман, Ноћна пројекција, а у публици су били његови школски другови, професорке, породица, пријатељи, колеге, садашњи и бивши карловачки ђаци и други многобројни поштоваоци.
Новим Садом прострујао је добри ветар дошао са сремске стране, из дворишта Карловачке гимназије, и донео сећања на срећна времена ђаковања.
О значају најстарије српске гимназије у историји народа и овог простора, о артефактима који су део њене спомен-збирке, али и о прегаоцима чије су идеје, визије и практични рад у школи били резултат огромне ерудиције и жеље за преношењем знања новим нараштајима и који су изградили богату историју школе, говорили су: др Милица Рат, научна сарадница Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду; проф. др Ненад Нинковић, ванредни професор историје на Филозофском факултету у Новом Саду, и проф. др Млађен Јовановић, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
Ненад Нинковић представио је Сремске Карловце као место у којем је рођено модерно српско школство, истичући да су карловачки митрополити настојали да кроз читав 18. век оснују школе, обогате наставу и српској омладини пруже могућност да се образује, како би даље помогли духовном развоју свог народа. Осим великим искушењима, покушајима да се нађу добри наставници, обезбеде финансије, најбољи уџбеници, а кроз наставу ојача национални идентитет, професор Нинковић нарочиту пажњу посветио је и школама које су основали митрополити Мојсије Петровић, Викентије Јовановић, Павле Ненадовић, и даљем развоју просвете код Срба, са посебним акцентом на делатност митрополита Стефана Стратимировића везану за оснивање Карловачке гимназије и Карловачке богословије.
Највише пажње на изложби, али и у оквиру њеног пратећег програма, привукли су личност и дело другог директора Карловачке гимназије, Андреја Волнија (1759–1827), професора и једног од најзначајнијих европских ботаничара свога времена, аутора најстаријег хербаријума у нашој земљи и окружењу, културног добра под заштитом државе из 1797. године, и аутора прве геолошке збирке у нашим крајевима, која је имала преко 2.000 примерака а сачувана је у делу од неколико стотина узорака. О Волнијевом хербаријуму и геолошкој збирци, о практичној настави на часовима природних наука, о његовом по садржају и обиму изузетном делу из минералогије Histoirae naturalis elementa, објављеном у Будиму 1805, које је коришћено и као уџбеник у Гимназији а о којем се данас врло мало зна чак и у стручним круговима, говорили су врло посвећено и надахнуто Милица Рат и Млађан Јовановић, научници чији је рад добрим делом усмерен на проучавање Волнијеве ризнице, која је, поред драгоценог библиотечког фонда, највеће сачувано културно благо Карловачке гимназије.
A на затварању изложбе Карловачка гимназија као чувар културне баштине, 25. августа 2021, које је било у знаку вина и виногорја карловачких, Милица Рат је представила старе сорте винове лозе у изложбеном простору, где је, само за ову прилику, презентовано шест примерака старих сорти из Волнијевог хербаријума, који су посебан ексклузивитет јер поред листова чувају и савршено испресоване гроздове. Ово је само делић ампелографског блага, колекције од 120 листова са укупно 55 узорака различитих сорти винове лозе, блага које још увек чека да буде у потпуности растумачено и класификовано. А оно је само делић великог блага Карловачке гимназије.
Сандра Урбан
