Posted in

Латински у Карловачкој недељом поподне

У недељу, 5. децембра у Карловачкој гимназији је одржана радионица намењена ученицима с посебним интересовањем за латински језик. Том приликом наша школа је угостила редовног професора на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду проф. др Војина Недељковића и докторанда на истом факултету и одељењу Вукашина Миљковића. 

Прву половину радионице водио је Војин Недељковић с предавањем насловљеним Латински и романски албум породичних успомена, намењеним пре свега ученицима који похађају наставу романских језика. Проф. Недељковић је започео час уводном речју о романским језицима и њиховом говорном подручју, а затим показао на неколико примера у којим облицима су разне латинске речи опстале и у тим језицима, објашњавајући притом логику настанка тих нових облика, као и опстанка појединих латинских речи, односно прекида њихове употребе и њихове замене другим речима с повезаним значењем. 

Друго предавање насловљено Timeo Danaos et dona ferentes одржао је Вукашин Миљковић уз учешће наставнице класичних језика у Карловачкој гимназији Милице Јанковић. Овај час, на којем смо читали и  тумачили  одломак из другог певања Вергилијеве Енејиде, одржан је у потпуности на латинском језику. Уместо превода текста на српски језик уз граматичку анализу, ученици су слушали објашњење текста на латинском језику и трудили се да и сами учествују у његовом тумачењу. У закључку овог предавања наш гост је као главну поуку такве вежбе представио ђацима идеју да класичним текстовима не треба приступати као низу формула које се морају дешифровати помоћу речника и граматике, већ као причама које се читају из истог разлога као и све друге приче: јер пише нешто занимљиво, лепо и важно и јер их вреди прочитати. 

Велики одзив наших ђака, њихови позитивни утисци и њихова воља да и убудуће учествују у сличним радионицама доказали су још једном оно што ми који се бавимо класичном старином изнова и изнова закључујемо током свог школовања и каријере: наша струка окупља интригиране нечим страним, потом задржава на окупу уједињене нечим познатим. 

Милица Јанковић