У земљу која лежи на два континента, земљу богате хране и гостопримљивих људи, запутили смо се ми, група карловачких ђака са професоркама у античку Смирну, а данас турски Измир на обали Егејског мора пред сам крај лета.
Сусрет са нашим домаћинима, ученицима гимназије Ilgi fen lisesi памтићемо за сва времена у нади да ће пријатељство које смо стекли живети и расти заједно са нама.
Само неколико сати након што смо слетели на тле далеке Азије, већ смо били на плажи у градићу Фоча и за врло кратко време смо се повезали са нашим домаћинима, као да се познајемо вековима.
Наши домаћини су нам током осмодневног боравка у Турској организовали незаборавне излете, посете музејима, турским школама, селима и градовима, открили најбоља места и њихов, а сад и наш, апсолутни фаворит — Seaside, шеталиште поред мора, идеално место за сва наша дружења, где је уз звук гитаре и песама на свим језицима настала планина сећања и успомена, која никада неће напустити Измир. Посетили смо и Ефес, највећи међу очуваним античким градовима, у ком се налазило једно од седам светских чуда антике, Артемидин храм. Имали смо прилику да испробамо и употребимо своје знање латинског језика преводећи натписе, успут учили старогрчки и слушали занимљиве приче водича. А ту смо, крај Ефеса, посетили и свето место ходочашћа, данас цркву, а некада кућу у којој је овоземаљски свет напустила Богородица.
На делти реке Гедиз смо посматрали фламингосе, посетили смо и турска села, а у једном смо сведочили како се прави познато зло око. У другом смо јахали коње и пили коњско млеко.
А у гимназији наших домаћина имали смо прилику да представимо своју школу и своју земљу, а пре свега своје нераскидиво пријатељство које нас је пред сам полазак на пут учинило да се осећамо толико посебним и почаствованим овим незаборавним путовањем. Свако се представио на језику који учи у Гимназији, те смо певали Химну наше школе, песме Тишина и Тамо далеко. Дружили смо се, гледали утакмице, славили рођендан, плесали турске (damat halayı) и српске традиционалне игре, српска и македонска кола, јели изванредну турску храну, чувени кебаб и пробали многе друге специјалитете.
Некад су нам највреднија пријатељства управо она која стекнемо за кратко време. Наравно, остајемо у контакту, али ипак знамо и осећамо да је путовање иза нас непоновљиво и заувек ћемо памтити заједничко посматрање залазака Сунца, незаборавне шале, песме и смех и сви остајемо одлучни да наше нераскидиве везе постану снажније и буду јаче од сваке пролазности.
И надамо се да смо на своје нове пријатеље из Турске успели да, барем мало, пренесемо дух карловачких ђака и да ћемо се још састајати, волети и не растајати.
Хана Искрин, IV5
