Први пут током овогодишње Летње школе старих језика и култура „Collegium Carolivicanum“, настава старословенског језика била је подељена у две групе: почетну и напредну. Полазници који су самостално или на прошлогодишњем течају усвојили основе граматике и стекли способност да разликују неке од најважнијих редакција старословенског језика, ове године имали су прилику да прошире већ стечена знања читањем делова из једног од тзв. канонских споменика старословенског језика, то јест Зографског јеванђеља (крај X в.). Будући да је овај рукопис писан глагољицом, полазници су, након темељне језичке анализе текста, уз помоћ предавача научили глагољско писмо и успешно ишчитали 29. зачало Јеванђеља по Луки (Лк. 7:2-10). Осим тога, напредна група имала је могућност да прочита и протумачи један лист (fol. 2) Мирослављевог јеванђеља (113. зачало Јеванђеља по Луки (Лк. 24:12-35)). Почетна група се на течају старословенског језика упознала се са двема старословенским азбукама (ћирилицом и глагољицом), изговором гласова, конјугацијом глагола у презенту и имперфекту, деклинацијом именица неколиких основа, а све на примеру текста „Трактат о писменима“ чрнорисца Храбра, који је прочитан и протумачен у целости.

Бонус видео: Почетни курс старозаветног јеврејског језика на латинском.

У Карловачкој летњој школи старих језика и култура полазници су ове године свакодневно похађали и часове посвећене латинским натписима.
Упознали су се са начином израде и значајем латинских натписа, њиховим врстама, језичким одликама, типичним скраћеницама и формулама карактеристичним за поједине типове натписа (нпр. формуле вотивних, надгробних натписа, и сл.).
Тежиште течаја било је на читању натписа и полазници су заједно са предавачем прочитали и протумачили одабране латинске натписе са територије великих културних центара попут Рима, Британије и Доње Паноније.
Поред тога, имали су прилике да кроз интерактивне радионице и вежбања стечено знање примене и ван учионице радећи непосредно са натписима археолошких локалитета у Сремској Митровици, лапидаријуму и Музеју Срема, које су неколико пута посетили захваљујући подршци директора Музеја Срема, г. Андрије Поповића.
Течај читања натписа држала је МА Јелена Вукојевић, истраживач – сарадник на Филозофском факултету Универзитета у Београду.