Уручене награде 33. литерарног конкурса „Иван Радоњић”

У свечаној сали, на завршној свечаности у част матураната, која је одржана 15. јуна 2023, директор Карловачке гимназије и председник Управног одбора Фонда „Иван Радоњић” г. Бранко Стојков уручио је Сандри Петковић, ученици IV3 разреда, ПРВУ награду за најбољу кратку причу. Награда се састоји од дипломе, статуете Пинго, графике студената завршне године Академије уметности у Новом Саду, комплета књига ИК Прометеј и књиге Фузија. Сандра Петковић прочитала је своју награђену причу.

Награде – комплетe књига – добиле су за другопласирану и трећепласирану причу Ума Зубан, ученица IV4, и Јована Петровић, IV3.

Образложење жирија прочитала је Сандра Урбан, професорка књижевности. У образложењу, између осталог стоји:

Двадесет осам матурантских кратких прича било је у конкуренцији за најбоље три. Ове године је чланове жирија изненадила разноврсност тема, промишљеност аутора/ки и окренутост питањима и тајни смрти. Трагови које је оставило протеклих тридесет година на наше животе видни су у већини прича. Рат, насиље разних врста, губици, бол, патња и туга, аутодеструкција, заборавност, слутња несреће, панична стања, пакао градског превоза, даљинских управљача и усамљености, као и неочекивани пакао раја, топоси су ових прича. Од хумора углавном самоцрнохуморни однос према стварности. Од ауторитета – утицаји и песника и филозофа. Све приче су задовољиле критеријуме књижевне форме, што треба посебно нагласити, јер није увек тако. Све су кратке, динамичне и са упечатљивим обртом на крају.

Жири је имао баш тежак задатак, а да је тако потврдило је гласање где су поени распоређени на чак 17 прича. Ипак, две су се јасно издвојиле од осталих по броју гласова. Прва, једна од најкраћих прича, прави добар пример ове врсте жанра, прича без наслова, написана је у форми личног дневника, или синопсиса за ултракратки филм, или у форми наслова ударних вести које се објављују у програму уживо о неком спектакуларном догађају („с лица места уживо из минута у минут”). Има осам кратких, врло ефектних, углавном обезличених реченица, где су подразумевани актери без лица и идентитета, па самим тим и без историјске одговорности, кафкијански скривени у механизму савршено организоване пропаганде и репресије. Прича тематизује други Христов долазак, као жељно чекан догађај. Међутим, свечани дочек преобраћа се у чин спаљивања на ломачи јер људи не могу да прихвате да је Спаситељ жена. Вечити проблем мизогиније такође је у првом плану и другонаграђене приче, где се једним минуциозним приповедачким поступком гради веома упечатљива слика друштвене, породичне и личне патологије, а путем алузија, цитатности и онеобичавања упућује на чувену Киплингову песму „Ако”.

Након гласања и отварања коверата са шифрама најбољих прича, утврђено је да је ауторка првонаграђене приче, без наслова, а под шифром „ВРЕЖЕ”, САНДРА ПЕТКОВИЋ, ученица IV3 разреда.

Другонаграђену причу, са насловом Ако, потписану шифром „цица протувица”, написала је УМА ЗУБАН, ученица IV4 разреда.

Трећа награда припада ЈОВАНИ ПЕТРОВИЋ, IV3, за причу Будућност, која је била под шифром „ТАЛАСИ23”.