На једанаестом “Кинеском мосту”, прелиминарном такмичењу средњошколаца из
кинеског језика које се организује широм света од 2008. године, за финално светско
такмичење у Кини, у суботу, 23. јуна, 30 ученика из Србије показало је и поделило своја
достигнућа у учењу кинеског језика. Ове године, такмичење је одржано у Петој
београдској гимназији, у организацији Ханбана и новосадског Конфуцијевог института, уз
подршку Одсека за образовање кинеске амбасаде у Србији,под покровитељством
туристичке агенције “Glob Metropoliten Tours”.
Наступи такмичара били су у две категорије: сениорска група (средњошколци који уче
кинески више од две године) и општа група (средњошколци који уче кинески две године
или мање).
Карловачку гимназију, као један од наставних центара за учење кинеског језика,
представљало је четири ученика: Данко Гаврић III2 у сениорској категорији, а Теодора
ГвозденацII3 , Александар ГолубовићII3 и Емилија ТеофановII3 у јуниорској групи.
Данко је још једном показао своју изузетност и натпросечно језичко знање у сваком
погледу и поносно одбранио титулу шампиона коју наша гимназија у овој категорији
осваја већ четврту годину заредом. Једногласном одлуком жирија и публике, Данко
Гаврић ће представљати Србију на светском такмичењу у октобру у Кини, чиме је својим
менторкама проф. Љубици Чуданов и лекторки Ванг Сјаолинг указао посебну част,
потврдивши да сваки уложени труд и рад са овако надареним и посвећеним ђацима сам по
себи представља какозадовољство – тако и изванредан успех!
Иако нам је прво место у јуниорској категорији измакло “за брзалицу” (прво место по
броју бодова делиле су наша елоквентна “оријентална плесачица”, Теодора Гвозденац и
ученица Прве београдске гимназије, па су добиле елиминациони задатак – брзалицу на
кинеском), другаци су освојили блиставо друго и треће место (Александар задивио жири
са својим мађионичарским триковима), а ни Емилија није остала без награде за своју
грациозну припрему чаја.
Уз неизмерну захвалност лекторкама Ванг и Џоу које су са нашим ђацима вредно радиле,
кинеско стручно веће у саставу Чуданов/Марковић имало се рашта и радовати и поносити,
посебно јер је име наше Гимназије још четири пута уписано на дипломама које сведоче о
изузетним успесима наших ђака.
